-
- ČIM PETLOVI
ZAKUKURIKAŠE
-
- Čim petlovi
zakukurikaše
- ja je uzeh poda se
- s golemom prostotom
- drhteći
električno.
- Neko deran-pašče
zaplaka,
- neki se komšija zakašlja,
- neka baba debelo zaurlika:
- "Eksplozija u fabrici kotlova!"
- Gle, noćas nisam
spasao svet:
- "Ta, loš sam pesnik
- maljem me zatuci,
- il' u Sibir
- sa mnom još sto."
- Čak i kada bih znao
- o čemu razmišlja
Montezuma
- dok posmatra jareću
- bradu Kortesovu i
- gomilu malih leševa
- koje su dopola pojeli pacovi,
- da li bih zadojen
- kobiljim mlekom
proročanstva
- o Pernatoj zmiji
- sumnjao da ona nisam?
- Mojih sedamsto vojnika
- između belasanja
butina
- njenog Meksika.
- Obaramo se na
pleća,
- gonimo pamet s paše,
- sišemo slatke stabljike
- mladog kukuruza,
- jednom rečju:
- umiremo u ropstvu.
- Hronike ne beleže
- moje otkriće.
- (Da sam bolji
- pesnik, možda.)
- Sad spava kao neucrtani
- put na mapi.
- Ona je Toltek, Maja,
- Actek, Mikstek, Zapotek,
- a ja Fernando ili Ernan.
- Ljubavje,
- glava okrenuta za 180°,
- kontinent koji nije smeo
- biti pronađen.
-
- MENESTRATOV OKLOP
-
- Kad bih se samo
odlučio da ti
- u kljun ubacim Kleostrata
- poverenog mi na
čuvanje,
- svog u metalnom oklopu
- sa gvozdenim kukama,
- da od takvog zalogaja
- umreš kao svodnik i zavodnik.
- Neodlučnost je
odlika
- koja dovoljno govori
- o slobodi moje volje:
- Kome je trebalo
- da posvetim pesmu
- koju me je sinoć
- učila Silvija
Plat,
- a koju sam ja
- do jutra zaboravio?
- "Čuvaj se
prodavačice
- jabuka", rekla si mi
- pri povratku iz trgovine,
- "Tespija je propala
- zbog sličnih,
- moj Menestrate."
- "Ali ta reč
ljubav..."
- završavao je i
započinjao
- tako sa ismevanjem Kortasar,
- (kog, u nepažnji,
- oslovljavam i sa Kortes),
- neznajući da i od
- čestog podgrevanja
- ono može da se
usmrdi,
- kao i, uostalom,
- sve druge reči.
- Spremam večeru za
četvoro
- a zapravo sam jedini
- sa krilima na ostrvu:
- Silvija je horizontalna,
- kao i Hulio, ali ne i ti -
- Za tebe sam oklop pripremio.
-
- JA SAM MRTVA
ŽENA
-
- Ja sam mrtva žena
- i zaista nema potrebe
- da čekaš u redu za
kupanje
- smrt je voda koju bojim
- Eliot je svoj
život
- izmerio kafenim
kašičicama
- meni su još juče
- popili pamet
- a mog čoveka koji
se
- plašio mesa
- pojeli su sopstveni
- gladni snovi
- Uvek od dve ptice
- što vise
naglavačke
- jedna bude preparirana
- I otac mog rođaka
- je govorio kako se samo
- jednim krilom ne leti
- Budem i Skretničar
- u bračnom krevetu
- i za užinu
halapljivo
- gutam poveće komade
- masne ljubavi
- Da li je granice
- iscrtao moj trbuh
- ili sam
- moćna kokoška
- koja ne leti
- i služi se hladna?
-
- POČETKOM JULSKIH
PSEĆIH VRUĆINA
-
- Početkom julskih
psećih vrućina
- potražih spas u
vešanju
- Filozofe raduje smrti
- kao poslednji kanibal što
- izjeda se do tvrdih kostiju
- Na tavanu slegla se prašina
- Kraj sklerotične
hoklice moje bake
- razbacao sam
kočoperno odeću
- Vezujem kudeljnu vrpcu
- za rog od borovih greda
- Omča oko mog
vrata
- znoj ispod obrijanih pazuha
- tek trenutak
neodlučnosti ali
- brzo zatim sa nogama bez tla
- zaljuljah se nežno
s mirom
- I već je lipsao dan
- kad se otac trulim merdevinama
- (topola je meko drvo)
- popeo na tavan
- Kuhinjskim nožem
- rasporio je trbuh mraku
- veštim zamahom ruke
- pretvornog
mesoždera
- Kron što
proždire svoju
- decu omamljen baulja
- po tavanu vođen
mirisom
- sočnog zalogaja i
prstima
- koji ne osećaju
razliku
- između dve vrste
debelog mesa
- Možete samo da
zamislite
- kako će se iznenaditi
- kad žvaćući moje
meso
- shvati da ono nije slano
-
- USTA OBLIKA KOKOŠIJE GUZICE
- (po Sartru)
- za Ivana
Pravdića
-
- "Usred bezimenih stvari
- meškolje se baršunaste
- breskvine kožice
dobroga Boga
- One se cepaju i pucketaju
- pod mojim pogledom
- Evo kljastog tramvaja
- (kako samo zaudara
- na pustu salamuru)
- Ja se okrećem
oko svoje ose
- i stvari se okreću
sa mnom
- blede i zelene kao ostrige
- Besmisleno je
- uistinu besmisleno
- što lak kao krava
posle muže
- uskačem u tramvaj
- a ne želim nikuda
da pođem
- A odjednom" -
- moj teskobni Žan-Pole
-
- "u jedan mah
- koprena se raspršuje
- shvatio sam:
- i ja sam progledao
- na usta"
-
- OBLIK MOGA SNA
- /po H. L. Borhesu/
-
- Sad slušam kako
- tigar iz njenih ustiju
- ščepao je za gušu
- tog ljubavnika
- simbola i senki.
- Bambusova šiljata koplja
- odbačena u stranu.
- Vatra ne šepuri
- sjajno perje
- iz hladnih peći.
- Hajkači dremaju na
- Penelopinim haljinama.
- Lov je završen,
- tako stoje stvari.
- Pustolov u potrazi
- za stihom što
- baca na livadi
- sporu senku, Horhe
- bio je ili Odisej.
- U Penelopi, kobni
- tigar, vari
- svoju lovinu.
- Taj tigar vrele
- krvi nije
čarobni
- oblik moga sna:
- on je skoro stvaran
- kao reč s kičmom
- i divnim krznom.
- Od koga budni
- čuvaju, bdijući,
- telo mrtvog sna?
-
- REKLA MI JE
-
- Rekla mi je
- dok poskakivala je s leve na desnu nogu
- "Nemoj
umreti na tuđem stepeništu"
- sivim glasom olovnih utega
- Bandoglava ne shvata
- pervertni odnos gore-dole
- bipolarne prirode stepeništa
- preparirane reči
miljenice
- Kad zorom sam je odveo u podrum
- satima je
pokajnički cmizdrila
- sedeći na drvenoj
metafori
- Od tog tugaljivog doba
- ne znajući šta
je spreda šta otpozadi
- u stanu koji nije zapravo loš
- (bar ne lošiji od
naših života)
- glumimo
neprilagođene
- kućne ljubimce
- ponedeljkom i petkom
- a Praznik stepeništa
- sveo se na polaganje venaca
- od plastičnog
divljeg cveća
- jedno dnevni post
- i posprdnu apstinenciju
- Sobna vrata na uzglavlju sveta
- a i krevet mrtvo more
- u kom otpacima svoje ljubavi
- hrani ćorave pse
moje strasti
- nikada ne urade što
očekujem
- ne kažu što želim
da čujem
- Kraj meseca
dočekujemo
- svako sa svojom kišom
- besnom olujom i sušnom godinom
- između nogu ja
luđi od nje
- nalik ostrvu
umirućih magaraca
- i ona pljunuti
Bendži,
- Zeks i dečak iz
svemira
- "Istrunuće
moja ljubav
- za tobom"
- po kuhinjskom proscenijumu
- delfskog
proročišta
- uz zurle i doboše
- i tako teatralno
- "Kad ljubav
umre rodi se čovek"
- Za nju je samo stvar ukusa
- umiranje kao domaća
radinost
- "Život je
stepenište"
- ispisano je iznad njenog pupka
- Pohovani mozak
- ili bokvica za
večeru
- Odlažem svoje
velike uši
- i još gluplje pretvaram se
- da ne čujem kad
- punih usta ponovila je
- "Nemoj
umreti na tuđem stepeništu"
-
- KELTSKI DORUČAK
- za Tomu
Markovića
-
- Nekog ponedeljka ujutru
- prvi put tu u uglu
- doručak sam delio
- s mrtvim Keltom.
- I žvaćući presnu
kletvu
- ponavljao mu neprestano
- da je vraški vredna
- smrt to ždranje
očevo
- koje nasledih prekasno.
- Na svom izgriženom
- jeziku od hleba,
- da prozbori barem
- kakvu drolju-reč
- iz mračne ulice,
- u podrumu ove kuće,
- taj Kelt što
doručkuje
- krišku pržene
slanine.
- Prostu kao opanak
- od bivolje kože,
- runu keltskog barda
- kao ražnatu slamu
- za kurje oko na zglobu
- reči da razgazim.
- Pokošenog vidnog polja
- trbuhom opisan krug,
- nalik očevima
irskih
- mladića i služavki
- a tako mom ocu,
- tek naramku sena
- iz konjušnice
- osnivača ovog
grada.
- Između dvojice
- u podrumu ove kuće,
- keltska uma, kletvom
- nabijena do vrha
- (što smrdi na
čekanje
- ni ribe ni mesa),
- kao trgovački
putnik
- varalica: vezivala mi je
- sedlo od jezika
- ispod stomaka.
- I ponovo su me jahala dvojica
- sve mamuzajući me u
slabine.
- Žure, njivu pod
pazuhom
- vranama da zaseju.
- Brži sam od polegle
osmice
- i jablanova odapetih u nebo:
- Putu ću noge
odgristi.
- Kuću je
zidao otac
- na temeljima keltske utvrde:
- ali kao da nikud
- i ne putujemo,
- kad je ravno jeziku-
- kog ne možemo
zauzdati
- ni sva trojica,
- da li sad živimo
- ili smo odveć umrli
- u podrumu ove kuće.
-
- NE TREBA GOVORITI OVIMA
-
- Ne treba govoriti ovima
- više nego postelji ili
- zemlji na kojoj
leži
- Odisej što spava i
- Odisej koji je budan
- Tela dvojice ljudi
- samo s jednom dušom:
- jad nekog nepoznatog
- pred zidinama Troje
- u trbuhu velikog konja
- Crnog čoveka u
Kornvolu
- na obali Volge pod
- hrastom ili brezom
- Spavaju ne
sanjajući
- u mrtvom čvoru
- od Evinog pupka i
- Adamovog rebra sad
- Heleni
- Kelti
- Sloveni
